Постоје две врсте боквице: мушка (Плантаго ланцеолата) и женска (Плантаго мајор), а разликују се по ширини листова. Мушка има уже, скоро па тракасте, док женска има шире и меснатије листове. Имају идентично дејство, за које се зна годинама. Користили су их лекари свих култура, а понајвише за тертман дерматолошких појава и проблема.
Ако се као сируп или чај пије, боквица делује као благо средство за искашљавање, а њена слуз ублажава упалу слузница, па је изванредан лек против кашља и бронхитиса. Такође, може да олакша проблеме који настају због астме, упале слузокоже дисајних путева, ларингитиса, фарингитиса и различитих алергијских реакција због који настају потешкоће код дисања.
Смрвљени листови и њихов сок спречавају настанак отеклина и свраба код убода инсеката. Листови боквице стављали су се у ципеле да ублажи жуљеве настале дугим ходањем. Свежи сок препоручљив је и за пролећни умор, за “чишћење крви” и подстицање метаболизма. Захваљујући великој количини калијума делује и диуретички.
Млади и нежни пролећни листови мушке боквице, убрани у марту и априлу, могу да се употребљавају за супу, мешане салате или се кувају као спанаћ. Кувањем листови поприме пријатан, слабо ароматичан мирис и укус који подсећа на вргање. Горкаст укус може се уклонити потапањем уситњених листова у млакој води у трајању око пола сата. Код нешто старијих листова могу се претходно с доње стране извући влакнасте жиле.
После сваког кошења боквица поново нарасте. У зависности где се сакупљају, листове после бербе ваља мало пропрати, просушити кухињском крпом и ставити на сушење на сеновито место, или их прекрити кухињским убрусом Треба да се суше брзо, јер листови иначе поцрне.
Оставите одговор