Перун је према словенског митологији бог неба и грома, а сматра се да је био и врховни бог свих старих Словена. Пандан, грчки бог Зевс. Стари Словени су веровали да ће Перун својим громом усмртити свакога ко прекрши дату реч или лаже на сведочењу и зато се он користио у свим озбиљним заклетвама и владари при склапању мира. Перун је прасловенска реч, а изводи се од индоевропског корена „пер“ односно „перк“ која има значење „ударити“ (врло снажно и силовито), „распрснути“ и суфикса „ун“ који означава онога који извршава радњу. У пољском језику „пјоре“ значи „ударам“, док „пиорун“ значи гром. Перунове способности су код хришћана замењене са светим Илијом. Ненад Гајић у делу Словенска Митологија сматра да је Перун толико заступљен код Словена да се погрешно сматра за врховног Бога. Како Ненад Гајић пише Сварог је врховни Богм а Перун је његов син што се може видети како се за Перуна често каже и Сварожић, син Сварогов. Перунови задаци су најодговорнији и он ужива највеће поверење тако да се спомиње и да Перун окреће Сварогов точак звезданог неба или Коло Сварогово. Коло Сварогово је по старим веровањима свемир који се врти око Поларне звезде која је у његовом центру.
Срби, Бугари и Руси га називају Перун, Пољаци Пјорум, Чеси Пераун, а Словаци Перон. Појављује се и код балтичких народа, тачније Литванаца, као Перкунас. Ово је доказ на порекло заједничке митологије, религије а можда и језичко заједништво Словена и Литванаца у неком периоду. Његов дан је четвртак. Његова света биљка је перуника и храст. Његове способности у хришћанству су пренете Светом Илији.
Перун је бог дуге седе косе и плавих брка. Вози кочије, у једној руци држи узде а у другој оружје- секиру или чекић. Чекић баца на зле људе и духове. Овај опис сличи Тору и Зевсу. Перун је ожењен Сунцем. Његово оружје је златна јабука. описан је и као храст, са крошњом у небу а корењем у подземљу. Има брата велеса, бога подземља, који је бежао од њега и његових муња и тако се сакривајући завршио је у подземљу.
Први га спомиње византијски историчар Прокопије из цезарије у 6.веку у делу О Ратовима, као великог бога громовника али без имена. Име му најзад даје Нестор у свом летопису из 12. века. Градња дрвеног кипа бога Перуна и још 5 кипова на узвишењу у Кијеву била је последња велика победа многобоштва на том подручју. Није прошла ни једна деценија, а 988. кнез Владимир одлучио је да се ожени византијском принцезом Аном и прихвати њену веру хришћанство, а да одбаци старе богове Словена. “Нареди да се оборе кумири, и једни да се исеку, а други да се спале. Перуна заповеди привезати коњу за реп и свући са Горе низ Боричев до потока, и постави 12 људи да га туку гвозденим палицама… И када су га вукли рукавцем до Дњепра, оплакиваху га неверници, јер још не беху примили свето крштење. И довукавши га бацише га у Дњепар.”Кнез Владимир поставио је људе којима је рекао: “Ако наседне [kip Peruna] негде на обалу, одгурајте га (у Дњепар) …“
Када су Словени прихватили хришћанство Перуна, као громовника, заменио је Св. Илија. Поред узвишења код Кијева и на више других узвишења где су живели многобожачки Словени поштован је бог-громовник, Перун, или су повезивана са тим богом. Југоисточно од Сплита постоји неколико узвишења (Перун, Перунско и Перунић) названих по Перуну, а за једно од њих име је сачувано од друге половине 11. века. Траг Перуна се очувао и у неким другим топонимима Перун до савременог доба, али у другим случајевима хришћани су име Перун за неке врхове заменили именом Св. Илије хришћанског светитеља који је био господар громова, слично као Перун. Изгледа да је и жртвовање говеда пренето од Перуна на Светог Илију. После нестанка вере у бога Перуна, његово име опстало је као лична имена Перун, Перуна, Перуника и Перуница код јужних Словена, а одатле је изведено и презиме Перун(и)чи код Срба.
Оставите одговор